Село Поповац се налази у општини Параћин, у Поморавском округу. Од града је удаљено око 13km, а аутобуским линијама је добро повезано са Параћином и околним селима.

Основна школа ''Бранко Радичевић'' постоји више од 150 година. Данас је чине школе у шест села североисточног дела општине Параћин: матична школа у Поповцу и пет издвојених одељења у селима Бошњане, Стубица, Забрега, Буљане, и Шалудовац. Атари ових села се налазе на западним и југозападним обронцима Кучајских планина, а река Црница ту протиче својим средњим током. Некада је школи ''Бранко Радичевић'' припадала и седма школа у селу Горња Мутница. Међутим, како се број ученика у суседној школи ''Бранко Крсмановић'' у Доњој Мутници смањивао, тако је ова школа потпуно припала доњомутничкој школи.

Развој школства у овом крају је текао веома неуједначено, јер су школе грађене у различитим временским периодима. Прве школске зграде су биле куће мештана, а деца су често пешачила од једног до другог села, до најближе школе. Ипак, половином XX века, у свих шест села су саграђене школе.

Школа у Поповцу (осмогодишња школа)

Основне школе у овим селима датирају још од краја XIX, или са почетка XX века. Прве школе су носиле различите називе. Тако се школа у Стубици половином XX века звала ''Светозар Марковић'', школа у Поповцу ''25. мај'', а школа у Буљану ''Бранко Радичевић''. Интеграција ових школа је извршена 1969. године, када све школе мењају назив у ''25. мај''. Од 1993. године, школа поново мења име, и зове се ''Бранко Радичевић''.

Школа у Поповцу је првобитно постојала у близини старе фабрике цемента, на самом улазу у Поповац из правца Параћина. Али, како се фабрика проширивала, тако се ширила и читава индустријска зона, повећавао се број радника у фабрици, односно број мештана Поповца. Јавила се потреба за новом, већом и савременијом школом. За раднике фабрике су саграђене потпуно нове стамбене зграде, у делу села названом Колонија, а одлучено је да се на потезу између старог дела села и Колоније сагради нова школа.

Нова, двоспратна школска зграда, у којој се данас одвија настава, почела је да се гради 1962. године. Школа почиње са радом 1964. године. Седамдесетих и осамдесетих година XX века у школи у Поповцу је постојао и продужени боравак ученика, али данас се овакав вид наставе не одржава.

Ово је матична школа, која има шест класичних и шест специјализованих учионица, кабинет за техничко образовање са радионицом, информатички кабинет са једанаест рачунара, просторију за предшколце, салу за физичко васпитање и ђачку кухињу са трпезаријом. Школа има велико школско двориште (око 4 ha), на коме су травњаци, воћњак, три спортска терена, за мали фудбал, кошарку и одбојку. Грејање је централно.

Школа у Поповцу је добитник Републичке награде ''25. мај'', за изузетне доприносе у образовању и васпитању.

По речима наставника, који су читав свој радни век провели у овој школи, још од њеног оснивања, најплоднији период рада ове основне школе су управо седамдесете и осамдесете године прошлог века. Ови старији наставници као разлоге за то наводе следеће:

·        ''Сеоски живот'' у Поповцу је био много динамичнији, радио је сеоски базен, биоскоп, људи су имали више времена за себе и за међусобна дружења. Нису били оптерећени свакодневним проблемима које носи савремено доба.

·        Већина наставника и учитеља је становала у селима у којима су радили, тако да су се и наставници много више дружили и сарађивали. Данас око 75% наставника путује из Параћина до села у којима раде.

·        Много боља економској ситуацији, како у држави, тако и у просвети. Како је читава држава претрпела огромну економску кризу почетком деведесетих година прошлог века, тако се и ситуација у школи мењала;

·        У школску зграду је претходних петнаестак година веома мало улагано, што је за последицу имало нарушавње изгледа школе. Тек почетком XXI века почела су значајнија улагања у ову школску зграду.  

           Од радова изведених у претходних неколико година можемо навести следеће: потпуно је реновирана сала за физичко васпитање, игралиште за кошарку је пресвучено асфалтом, школска библиотека је постала најуређенија просторија у школи.

Основна школа ''Бранко Радичевић'' је дала многе знамените људе, афирмисане у параћинској општини, многе културне и јавне раднике, докторе, професоре и спортисте, а овде бисмо истакли неке међу њима, који су се значајно потврдили на нивоу читаве републике:

-       др Радивоје Марјановић (1935 – 2006), из Поповца, докторирао је у Београду и постао најмлађи доктор рударства, у својој 34. години;

-       мр Томислав Радисављевић (1939), из Стубице, магистрирао на дизајну HI – FI и стерео уређаја у Загребу;

-       др Светислав Миленковић (1952), из Бошњана, ванредни професор на Економском факултету у Крагујевцу из предмета ''Економика природних и привредних ресурса'';

-       мр Небојша Лазаревић (1963), из Стубице, магистар техничких наука;

-      мр Јасмина Ђокић (1964), из Поповца, магистар психологије на Филолошком факултету у Нишу;

-      мр Драгослав Ракић (1965), из Стубице, магистрирао на Рударско – Геолошком факултету у Београду, где ради као асистент;

-       др Биљана Ракић, доктор економских наука;

-      др Небојша Момировић  из Поповца, редован професор на Пољопривредном факултету у Земуну;

-      Славољуб Јанковић (1969), члан младе фудбалске репрезентације Југославије, која је у Чилеу 1987. освојила златну медаљу, а носио је дрес са бројем 5.  

Оно што данас краси Основну школу ''Бранко Радичевић'' је то да се веома приметно развија, изграђује, осавремењује, има свој Школски развојни план, а више од 60% наставника има високо образовање. Школа активно учествује у многим пројектима, а једна је од 54 школа у Србији обухваћених пројектом ''Моја школа – школа без насиља''.